Синод Васељенске патријаршије o канонском решавању црквеног питања у БЈР Македонији

1. јуна 2018. - 19:04

Свети и Свештени Синод, сабран данас под председавањем Његове Свестости, размотрио је захтев шизматичке Цркве у Скопљу, поткрепљено и писмом Премијера премијера БЈРМ, Његове Екселенције г. Зорана Заева, за преузимање иницијативе од стране Васељенске Патријаршије за поновно враћање ове Цркве у канонски поредак под именом Архиепископија Охридска, и одлучио је  да прихвати то, и да учини све што је потребно према неприкосновеним одредбама историјско-канонске компетентности и привилегија првопрестолне Васељенске Патријаршије.

У Патријаршији, 30. маја 2018. год.Од Првог Секретара Светог и Свештеног Синода

Извор:https://www.patriarchate.org/-/anakoinothen-30-05-2018-

 

У овој години када  Охридска Архиепископија обиљежава хиљадугодишњицу постојања, на најгрубљи начин се крше њена права што је констовано и недавном  правоснажна одлуком Великог савјета Европског суда за људска права у Стразбуру којом се констатује да су власти бивше Југословенске Републике Македоније прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вјере и савјести одбијајући да региструју канонску Охридску Архиепископију СПЦ.

Подсјетимо, Православној охридској архиепископији било је забрањено да се региструје од стране Македонске државне комисије за религију под основом да се може регистровати само једна вјерска заједница за сваку конфесију, уз тврдњу да се и име не разликује од Македонске православне цркве – Охридске архиепископије.

Православна охридска архиепископија је једина канонски призната православна црква у Републици Македонији.

Македонске власти протеклих година (од проглашења државне независности Републике Македоније 1992.) воде систематски државни прогон не само против Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована кога је својевремено утамничила, него и њених епископа, свештенослужитеља, монаха, монахиња и вјерног народа Охридске Архиепископије.

Расколничка „Македонска православна црква“ настала је једностраном одлуком о аутокефалности 1967. године и призната је само од стране Државне религијске комисије Републике Македоније, али ни од једне канонске православне цркве.

Недавно је Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве оцијенио бесмисленим иницијативе Бугарске патријаршије да се незвано и неканонски умијеша у питање решавања статуса расколничке „Македонске православне цркве”.

На осно­ву Ни­шког спо­ра­зу­ма из­ме­ђу СПЦ и ка­нон­ски не­при­зна­те „МПЦ“ из 2002. го­ди­не, ма­ке­дон­ска је­рар­хи­ја је при­хва­ти­ла да се вра­ти у ка­нон­ско је­дин­ство са СПЦ. Ме­ђу­тим, ма­ке­дон­ски епи­ско­пи ко­ји су пот­пи­са­ли спо­ра­зум по­ву­кли су пот­пи­се чим су се вра­ти­ли у Ма­ке­до­ни­ју.

Након тога је Пећка патријаршија позвала све епископе, монахе и вјернике да уђу у духовно јединство са Српском православном црквом. Јован Вранишковски, митрополит велешки и повардарски и сви тамошњи свештеници прихватили су позив и потписали споразум.  Дана 23. септембра 2002. митрополит Јован је постављен за патријарашког егзарха аутономне Охридске архиепископије а 25. децембра 2003. изабран је за предсједника Светог архијерејског синода Православне охридске архиепископије, након његовог конституисања.

Дана 24. маја 2005. Пећка патријаршија је потврдила да је владика Јован архиепископ охридски и митрополит скопски према Нишком споразуму.  СПЦ је из­да­ла по­твр­ду ауто­но­ми­је Охрид­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је, ак­том ко­ји су пот­пи­са­ли блаженопочивши па­три­јарх Па­вле и Са­бор СПЦ, а по­твр­ђен је и од Ва­се­љен­ске па­три­јар­ши­је у Ца­ри­гра­ду.